Староизточнословјанскы јест източнословјанскы језык кторы јест был користајемы од 9 до 15 столєтја в Кыјевској Руси. Тој језык јест обчи прєдок сучасных източнословјанскых језыков: бєлорусского, русского и украјинского.
| Staroiztočnoslov.: рѹсьскъ ѩꙁꙑкъ | |
 | |
| Obča informacija | |
|---|---|
| Ozemja | Кыјевска Рус |
| Pismo | kirilica, glagolica |
Староизточнословјанскы јест был разговорным језыком насељења Руси, а староцрковнословјанскы јест был црковным и литературным језыком.
Послє 13 столєтја почел се процес розпада језыка. Језык словјан Великого Кнежства Литовского јест стал јего државным језыком, знајемым како рутенскы, старобєлорусскы или староукрајинскы језык. Језык насељења Великого Кнежства Московского јест стал знајемым како русскы језык.