Староновгородско нарєчје было једно из нарєчиј староизточнословјанского језыка. Оно было разговорным језыком Новгородској крајины од 9 до 15 столєтја. Такоже оно было и писемным језыком јего насељенја вкупє со староизточнословјанској вариацијеју староцрковнословјанского језыка. Основны писемны помники староновгородского нарєчја были тако званы брєстєне грамоты — кускы врхного слоја коры брєзы, на кторых обыватељи Новгородској крајины (а такоже и иных земеј Руси) сут писали различне тексты на повседњем језыку. Староновгородско нарєчје дєлаје уникалным то, же именно в Новгородској крајины јест најдена бољшест брєстєных грамот, декујучи кторым до нашего часа сут дошли писемне помникы повседњего језыка тој добы.
 | |
| Obča informacija | |
|---|---|
| Ozemja | Новгородска крајина |
| Izumrěl | 15 столєтје |
| Pismo | |
| Jezyčna rodina | |
Истнује спор, трєба ли изгледати језык Новгородској крајины како једно из нарєчиј староизточнословјанского језыка або како оддєлны източнословјанскы језык, кторы в концу јест сближил се со староизточнословјанскым језыком.
Староновгородско нарєчје јест велми подобно до иного нарєчја староизточнословјанского језыка — старопсковского.
Староновгородско нарєчје јест изумрєло в 15 столєтју послє захвата Новгородској републикы Великым Кнежством Московскым, једнако нєкторе јего чрты сут стали честју сучасных сєвернорусскых диалектов.