Wp/isv/Кирилица

< Wp | isv
Wp > isv > Кирилица

Кирилица јест писмо, кторо користаје се дља разных алфабетов в Европє и Азији (особливо в Возходној Европє, на Кавказу, в Централној и Сєверној Азији). Оно было основано на старокириличском алфабету, кторы был створјены в 9. столєтју в Преславској книжној школє (Прво Булгарско царство).[1] Кирилица користаје се в азбуках православных словјанскых народов и несловјанскых народов, кторе имајут влив Русского језыка. С приступјеньа Булгарије в Европејскы сојуз 1 јануарьа 2007 рока кирилица стала третјим официалным писмом Европејского сојуза, после латинице и гречској азбукы.[2]

Карта европејскых држав по писму, кирилица чрвеным

Кирилица была изведена из гречского унцијалного писма с вливом букв из глаголицы, вкључајучи лигатуры. Тамте додаточне буквы были користајемы дља староцрковнословјанскых звуков, кторых не было в гречском језыку. Писмо јест названо в чест Кирила и Методија, ктори создали глаголицу. Модерне учени мнет, что кирилица была создана и формализована раными учениками Кирила и Методија.

В 18. столєтју кирилица в Росији была реформована Пјотром Великым. Новы облик букв стал ближе к латинице, были удаљене архаичне буквы и неколико букв были запројектованы лично Пјотром. Западноевропејска типографична култура была такоже принесена.[3]

Алфабет

edit

Модерне словјанске језыкы, кторе користајут кирилицу како писмо, сут бєлорусскы, булгарскы, македонскы, русинскы, русскы, србскохрватскы (вкључајучи србскы и чрногорскы) и украјинскы, а такоже меджусловјанскы.

Модерне кириличне алфабеты словјанскых језыков
Меджусл. Бєл. Булг. Мак. Рус. Србскохрв. Укр.
А А А А А А А
Б Б Б Б Б Б Б
В В В В В В В
Г Г Г Г Г Г Г
Ґ Ґ
Д Д Д Д Д Д Д
Ђ
Ѕ
Е Е Е Е Е Е Е
Є Є
Ё Ё
Ж Ж Ж Ж Ж Ж Ж
З З З З З З З
И І И И И И І
Ј Й Й Ј Й Ј Й
К К К К К К К
Л Л Л Л Л Л Л
Љ Љ Љ
М М М М М М М
Н Н Н Н Н Н Н
Њ Њ Њ
О О О О О О О
П П П П П П П
Р Р Р Р Р Р Р
С С С С С С С
Т Т Т Т Т Т Т
Ќ Ћ
У У У У У У У
Ф Ф Ф Ф Ф Ф Ф
Х Х Х Х Х Х Х
Ц Ц Ц Ц Ц Ц Ц
Ч Ч Ч Ч Ч Ч Ч
Џ Џ
Ш Ш Ш Ш Ш Ш Ш
Щ Щ Щ
Ъ Ъ
Ы Ы Ы И
Ь Ь Ь Ь
Э Э
Ю Ю Ю Ю
Я Я Я Я

Източникы

edit
  1. J. M. Hussey, Andrew Louth (2010). "The Orthodox Church in the Byzantine Empire". Oxford History of the Christian Church (na anglijskom). Oxford University Press. str. 100. ISBN 0-19-161488-2.
  2. Leonard Orban (24 maja 2007). "Cyrillic, the third official alphabet of the EU, was created by a truly multilingual European" (PDF). europe.eu (na anglijskom). Data dostupa: 3 avgusta 2014.
  3. "Гражданский шрифт и кириллический Киш". Журнал «Шрифт» (na russkom). Data dostupa: 22 mareca 2016.

Внєшње линкы

edit
  • Tutoj članok imaje prěvod iz članka "Cyrillic script" v Vikipediji na anglijskom (spis avtorov; dozvoljeńje CC BY-SA 4.0).