Кирилица јест писмо, кторо користаје се дља разных алфабетов в Европє и Азији (особливо в Возходној Европє, на Кавказу, в Централној и Сєверној Азији). Оно было основано на старокириличском алфабету, кторы был створјены в 9. столєтју в Преславској книжној школє (Прво Булгарско царство).[1] Кирилица користаје се в азбуках православных словјанскых народов и несловјанскых народов, кторе имајут влив Русского језыка. С приступјеньа Булгарије в Европејскы сојуз 1 јануарьа 2007 рока кирилица стала третјим официалным писмом Европејского сојуза, после латинице и гречској азбукы.[2]
Кирилица была изведена из гречского унцијалного писма с вливом букв из глаголицы, вкључајучи лигатуры. Тамте додаточне буквы были користајемы дља староцрковнословјанскых звуков, кторых не было в гречском језыку. Писмо јест названо в чест Кирила и Методија, ктори создали глаголицу. Модерне учени мнет, что кирилица была создана и формализована раными учениками Кирила и Методија.
В 18. столєтју кирилица в Росији была реформована Пјотром Великым. Новы облик букв стал ближе к латинице, были удаљене архаичне буквы и неколико букв были запројектованы лично Пјотром. Западноевропејска типографична култура была такоже принесена.[3]
Алфабет
editМодерне словјанске језыкы, кторе користајут кирилицу како писмо, сут бєлорусскы, булгарскы, македонскы, русинскы, русскы, србскохрватскы (вкључајучи србскы и чрногорскы) и украјинскы, а такоже меджусловјанскы.
Меджусл. | Бєл. | Булг. | Мак. | Рус. | Србскохрв. | Укр. |
---|---|---|---|---|---|---|
А | А | А | А | А | А | А |
Б | Б | Б | Б | Б | Б | Б |
В | В | В | В | В | В | В |
Г | Г | Г | Г | Г | Г | Г |
Ґ | Ґ | |||||
Д | Д | Д | Д | Д | Д | Д |
Ђ | ||||||
Ѕ | ||||||
Е | Е | Е | Е | Е | Е | Е |
Є | Є | |||||
Ё | Ё | |||||
Ж | Ж | Ж | Ж | Ж | Ж | Ж |
З | З | З | З | З | З | З |
И | І | И | И | И | И | І |
Ј | Й | Й | Ј | Й | Ј | Й |
К | К | К | К | К | К | К |
Л | Л | Л | Л | Л | Л | Л |
Љ | Љ | Љ | ||||
М | М | М | М | М | М | М |
Н | Н | Н | Н | Н | Н | Н |
Њ | Њ | Њ | ||||
О | О | О | О | О | О | О |
П | П | П | П | П | П | П |
Р | Р | Р | Р | Р | Р | Р |
С | С | С | С | С | С | С |
Т | Т | Т | Т | Т | Т | Т |
Ќ | Ћ | |||||
У | У | У | У | У | У | У |
Ф | Ф | Ф | Ф | Ф | Ф | Ф |
Х | Х | Х | Х | Х | Х | Х |
Ц | Ц | Ц | Ц | Ц | Ц | Ц |
Ч | Ч | Ч | Ч | Ч | Ч | Ч |
Џ | Џ | |||||
Ш | Ш | Ш | Ш | Ш | Ш | Ш |
Щ | Щ | Щ | ||||
’ | Ъ | Ъ | ’ | |||
Ы | Ы | Ы | И | |||
Ь | Ь | Ь | Ь | |||
Э | Э | |||||
Ю | Ю | Ю | Ю | |||
Я | Я | Я | Я |
Източникы
edit- ↑ J. M. Hussey, Andrew Louth (2010). "The Orthodox Church in the Byzantine Empire". Oxford History of the Christian Church (na anglijskom). Oxford University Press. str. 100. ISBN 0-19-161488-2.
- ↑ Leonard Orban (24 maja 2007). "Cyrillic, the third official alphabet of the EU, was created by a truly multilingual European" (PDF). europe.eu (na anglijskom). Data dostupa: 3 avgusta 2014.
- ↑ "Гражданский шрифт и кириллический Киш". Журнал «Шрифт» (na russkom). Data dostupa: 22 mareca 2016.
Внєшње линкы
edit- Tutoj članok imaje prěvod iz članka "Cyrillic script" v Vikipediji na anglijskom (spis avtorov; dozvoljeńje CC BY-SA 4.0).