Wp/isv/Чрвена армија

< Wp | isv
Wp > isv > Чрвена армија

Работническо-сељанска Чрвена армија (rus.: Рабоче-крестьянская Красная армия), кратко знајема ако Чрвена армија (rus.: Красная армия), была армија и војенна авиација Росијској Совєтској Федеративној Социалистичној Републикы и, за 1922 годом, Совєтского Сојуза. Большевики створили армију за Росијску граджанску војну, абы бојевати против Бєлој армији, ктора бојевала за цєсара. В 1946 году, чрвена армија и војенны флот стали главноју основоју армије Совєтского Сојуза.

Неофициална застава чрвеној армије. Армија Совєтского Сојуза никогда не имєла официалну заставу.

Чрвена армија была много важна в Другој свєтовој војнє за победу против нацистичној Нємцији. На возходном фронту Чрвена армија бојевала против около 80% нємечској армије подчас војны.[1]

Конфликты

edit

Русска граджанска војна

edit

Русска граджанска војна (rus.: Гражданская война в России) была граджанска војна в Россији од 1917 года до 1923 года. Тута војна имала три периоды.

  1. Октобр 1917 - новембр 1918, од Большевичској револуције до конца Првој свєтовој војны.
  2. Јануар 1919 - новембр 1919, Бєла армија починала идти впрєд и поразила Чрвену армију на всих фронтах. Лев Троцкы реформовал своју армију и атаковал Бєлу армију. Коло Новембра војини Бєлој армије были пополно измучени и Чрвена армија захватила Ростов-на-Дону.
  3. 1919 - 1923

Зимова војна

edit

Зимова војна (rus.: Зимняя война; fin.: talvisota) была војна меджу Совєтскым Сојузом и Финландијеју од 30. новембра 1939 до 13. марца 1940. Војну почел Совєтскы Сојуз својим нападом на Финладнију за три мєсеце до почетка Другој свєтовој војны - и закончила се по Московскому мирному договору. Чрвена армија имєла в три разы выше војинов, неж Финландија, в 30 разов выше самолетов и в 100 разов выше танков, але не имала успєх в војнє, тому же војини не имєли мотивацију и армија имала много неизкушеных офицеров.

Друга свєтова војна

edit

Друга свєтова војна (в Россији такоже знајема како Велика Отечствена војна, rus.: Великая Отечественная война) была највечша војна за Чрвену армију. Совєтскы Сојуз изгубил близ 9 милионов војинов и близ 20 милионов људиј, јестли такоже числити мирных људиј.

Източникы

edit
  1. Davies, Norman (5 novembra 2006). "How we didn't win the war … but the Russians did" (na anglijskom). The Sunday Times. ISSN 0140-0460. Data dostupa: 21 aprilja 2021.

Внєшње линкы

edit