Wp/dar/Курдани

< Wp‎ | dar
Wp > dar > Курдани

Курдани – Турцияла, Иракьла, Иранна ва Сирияла Курдистанна минала халкьлизибад цабехI саби. Туркла литературализиб курданас «kürtler» (тюрк. «дубурланти») бикIули къаршибиркур.

کورد Kurd
Баянти
40-50 миллион

Турция
13-18 млн (2009)[1][2][3]

Иракь
6,5 млн

Иран
3,5-8 млн

Сирия
1,7-3,5 млн

Германия
800 000 адам

Афганистан
74 000 адам

Россия
63,8 азир (2010)

Азербайжан
19-25 азир адам (2009)

'

Мез: Курданала мезани

Дин: ИмцIали ван Бусурбанти, Христианти(лахлуханти), Езидизм(езидуни)

Гъамти халкь: Езидуни

Дунъялизиб хIербирули саби 20-40 миллион куд: 13-18 миллион Турциялизиб, 3,5-8 миллион Ираннизиб, 6,5 миллион Иракьлизиб, гIурра 2 миллион адам хIербирули саби Европала ва Америкала улкнализиб.

Курданала улкни edit

  • Ардаланла ханство
  • Араратла Курдла Республика (1927-1930)
  • Курдистанна Пачалихъ(гьанна саби регион - Иракьла Курдистан) - (1921-1924)
  • Мехабадла Республика - (1946-1946)

ИмцIали гьанна курданала автономия саби регион Иракьла Курдистан, акIубси саби Саддам ХIусейн кавшибкъли, биалли курдалан Жалал ХIусамаддин ТIалабани Иракьла президент къалле.

Курдани Россиялизиб edit

Россияла Империялизиб ва СССРлизиб декI-декIарсни дусмазиб хIербирули калун 100-150 азир кудалан. Гьанна Россиялизиб хIербирули сабли 64 азир адам. ИмцIали Краснодарла крайлизиб ва Адыгеяла Республикализиб.

Машгьурнсни курдани edit

Миллиардер ГIямирхан Мори, далайчи Зара, боксёр ва кIиркаси дунъяла чемпион Михаил Алоян, ва криминальный авторитет Дед ХIясан(Аслан Усоян) - лебил курдани сабри.

Динахъала edit

  1. Konda Poll
  2. CIA World Factbook: 18% Kurds out of 81,6 million total population (2014 est.) — 14,7 млн.
  3. Beverley Milton-Edwards, «Contemporary politics in the Middle East» Polity, 2006. pg 231: "They form a population in all four states, making 23 percent in Turkey, 23 percent in Iraq, 10 percent in Iran and 8 percent in Syria (Mcdowell, 2003, p 3-4)