Tomislav Nikolić, srpski političar, osnivač i lider Srpske napredne stranke, i bivši zamenik predsednika Srpske radikalne stranke.
Citati
editŽivot je kratak, a ja to znam najbolje, radio sam na groblju. - Narodna skupština Srbije (7. oktobar 1993.)
Nisam završio fakultet jer nije valjao Zakon o univerzitetu. - („Blic“, 31. decembar 1998.)
NATO je udruženje zlikovaca, uzurpatora moći i najvećeg neprijatelja srpskog naroda. NATO je najružnija reč na svetu koje se naša deca plaše već sedam godina. - Za skupštinskom govornicom (Republička skupština, februar 1999.)
Ukoliko bi se Crna Gora otcepila, došlo bi do preseljavanja stanovništva. Srbi iz Crne Gore bi se preselili u Srbiju, a muslimani iz Raške oblasti preći će u Crnu Goru. Za godinu ili dve Crna Gora će biti islamska država, a tada ni Mila Đukanovića neće biti u toj državi. - Na funkciji potpredsednika Savezne vlade („TV Palma Plus“, oktobar 1999.)
Odluka EU o selektivnoj pomoći gradovi Srbije, u stvari je jasna poruka građanima naše zemlje da oni koji su glasali za stranke koje slušaju Zapad, imaju pravo na pomoć, a oni koji su glasali za njihove pione neka dobro razmisle za koga će glasati ako hoće pomoć Zapada. - Na funkciji potpredsednika Savezne vlade („Beta“, oktobar 1999.)
Zašto bi SRS sedela u jednoj vlasti koja će raspisivati izbore uvek kad to opozicija zatraži. Da nije mladih ljudi koji će taj poziv možda prihvatiti i da nije loša ekonomska i socijalna situacija u zemlji, čovek bi mogao da se smeje zahtevima opozicije. - Na funkciji potpredsednika Savezne vlade („Kanal 9“, decembar 1999.)
Glupačo jedna, kozo jedna - Nakon što je udaljen sa sednice, obraćanje predsedavajućoj Nataši Mićić (Republička skupština, 20. maj 2002.)
Ako neko od vas u idućih mesec ili dva vidi negde Zorana Đinđića, recite mu da je i Tito pred smrt imao problema sa nogom. - Miting SRS-a pred odlazak Šešelja u Hag (Trg Republike, 23. februar 2003.)
Uopšte nisam seo u Šešeljevu fotelju. Šešelj je predsednik stranke, ali ja iza toga ne smem da se zaklanjam. Preuzeo sam da vodim stranku, to ne znači da sam ja predsednik i da Šešelj ne odlučuje o svemu. Ali neću da se sklanjam, neću da se krijem. Znam ja gde mi je mesto, zato što sam za razliku od drugih političara svestan da sam imao predsednika koji je u svemu bolji od mene. I koliko se god trudio, radio i čitao nikada neću moći da ga dostignem. Kad sam toga svestan, onda je sve drugo lakše. - („Blic“, 3. mart 2003.)
Nije mi žao. Zar moram da žalim svakog čoveka? - Odgovor na Tadićevo pitanje da li mu je žao ubistva novinara Slavka Ćuruvije („RTS - emisija Duel“ 20. decembar 2003.)
SRS ima sreću da je uvek u opoziciji samostalno, svi drugi pređu na suprotnu stranu kada se mi pojavimo. - U Skupštini SCG (mart 2004.)
U obavljanju predsedničke funkcije rukovodiću se isključivo interesima građana Srbije. Kad pobedim Srbija će postati oaza mira i političke stabilnosti na Balkanu, a naša zemlja ima najvažniji zadatak da omogući ljudima da rade i žive od svog rada. - („Njujork tajms“ mart 2004.)
Ja sam jedini spas za Srbiju. - („Kurir“ 25. maj 2004.)
Nekako sam bio tužan dok sam čitao bajke. Čitao sam Ivicu i Maricu,Palčića, i nikako da dočekam srećan kraj. Suviše prepreka ima u tim bajkama. Uvek se nekome zabode led u srce. - („Evropa“ jun 2004.)
Svake noći sanjam Veliku Srbiju. - („TV Politika“ 17. jun 2004.)
Iskreno se nadam da ću obići i Karlobag, i Ogulin, i Viroviticu. To mi je velika želja. - („Kurir“ 24. jun 2004.)
Nikada neće biti dosta podela na patriote i izdajnike. - („Večernje novosti“ 4. septembar 2004.)
Optužili su Vojislava Šešelja. Optužili su najboljeg među nama i mislili su da će biti malo ljudi posle toga, koji će smeti da ga pominju, da dozvole da ih vodi, da nastave ono što je on započeo. Da vas ne ubeđujem koliko puta dnevno pomislim na Vojislava Šešelja, ponosan sam što sam u 39. godini ponovo dobio brata i što se taj brat zove Vojislav Šešelj. Nekad mi dođe da ga naljutim, da se sklonim negde gde me niko ne vidi i da se pridružim hiljadama majki i sestara koje ponekad zaplaču za njim. Ali za junakom, za herojem, za takvim čovekom, ne smete nikada ni jednu suzu da pustite. Nije Hag znao sa kim ima posla. Lomi ga ovo što se sa Srbijom dešava, ali ga diže ovo što radi Srpska radikalna stranka, to mu je i uteha i spas i motiv za borbu. Mislili su da će ga skloniti iz politike, kao da možete skloniti Šešelja iz politike, kao da možete da sprečite Vojislava Šešelja da predvodi srpski narod. Vojislave, ova Srbija te podržava, i da je velika kao Amerika i takva bi te podržavala. Vojislave, bori se do kraja za nas ne brini. - (Miting u Sava centru, februar 2005.)
Ovakvo govno od čoveka ste izabrali za ministra. Ovoga puta mu nije bio tema mlitavi i metiljavi Koštunica nego se okrenuo na pametne i školovane radikale. - Reakcija na izlaganje ministra inostranih poslova Vuka Draškovića o sporazumu o tranzitu NATO trupa kroz SCG (Savezna skupština, 28. oktobar 2005.)
Vojislav Šešelj je već sada pobedio i ušao u najveći deo srpske istorije, šta god da se u Hagu dogodi. Nadživeće nas Vojislav Šešelj, a deca u Srbiji će ponosno izgovarati njegovo ime. - Miting SRS-a povodom štrajka glađu Vojislava Šešelja (Ispred američke ambasade, 8. decembar 2006.)
Imao sam nesrećno detinjstvo, a i u školu sam morao da idem. - („Nije srpski lupati“ 2007.)
To što radi Ronaldinjo, to je neponovljivo. Kao da gledam sebe kad sam se kao dečak igrao na livadi. - („Nije srpski lupati“ 2007.)
Bog je stvarao svet šest dana, a ja sam ga uzdrmao za dva. - („FoNet“ 13. maj 2007.)
U SRS ću ostati do kraja bavljenja politikom. - („Standard“ 9. novembar 2007.)
Rođen sam na Sretenje, veliki ljudi se rađaju na velike crkvene praznike. - („Kurir“ 16. februar 2008.)
Engleski govorim, ali nerado. Ne mogu da govorim engleskim kada ne mogu da sastavim misao. - („Velika Srbija“ oktobar 2008.)
Vidite koliko je puta sa skupštinske govornice rečeno da sam ja strani plaćenik, da sam izdao Šešelja, da učestvujem u njegovom ubistvu? Šta mislite koliko ljudi može da pomisli da ja ne treba da živim? - („Glas Javnosti“, 5. novembar 2008.)
Čitao sam po ceo dan, čak i za druge koje je mrzelo da čitaju lektiru. Bio sam živa enciklopedija. Upisao sam Pravni fakultet, išla mi je škola. - („Press“, 3. januar 2011.)
Kao Karađorđe, želim da pohapsim sve kriminalce u Srbiji, a kao Obrenović, želim da budem otvoren prema svima kako bih vama omogućio bolji život. - (Miting u Leskovcu, 21. april 2012.)
Citati bez datuma
editZa vreme vladavine Zorana Đinđića izgrađen je zemunski klan i u Srbiji je carevala mafija.
Kako možete da kažete da je Đinđić bio čovek pred čijim imenom svi treba da stanemo mirno. Njega je ubilo društvo sa kojim se družio.
Ako Bulevar AVNOJ-a postane Bulevar Zorana Đinđića, selim se sa te adrese i iseliću se u neku normalnu ulicu.
Zašto bi bilo neprimereno što o mrtvom čoveku govorim da je bio kriminalac? Đinđić jeste bio kriminalac. To tvrdim na osnovu društva sa kojim se družio. Šta me briga što je neukusno. Što me pitaju ko je bio Đinđić? Njegova smrt jeste morbidna i tragična, ali šta je čovek koji se družio sa svim kriminalcima?
Ja sam se javno celoj Srbiji izvinio zbog loše političke dosetke na jednom mitingu SRS-a. A lično sam se izvinio i Ružici Đinđić na jednom prijemu. Rekao sam joj da nisam hteo da dođem na sahranu jer bi prošao gore nego Vojislav Koštunica. Rekla mi je da je svesna toga i da nema problema. A onda sam joj se iskreno izvinio za to što sam rekao i ponovio joj da smo ja i Đinđić bili u specifičnom prijateljskom odnosu. „Znam“ – rekla mi je – „Zoran mi je sve govorio“. I šta još da uradim? Zbog tog izvinjenja, Šešelj me mesecima kritikovao. Sa Zoranom sam nekoliko puta razgovarao. Nismo bili bliski prijatelji, ali nikada mu nisam bio neprijatelj, niti je on to meni bio. Imali smo korektnu komunikaciju, ali se nismo družili. O specifičnom odnosu i prijateljstvu sa Zoranom Đinđićem sam govorio i pre nekoliko godina u nekoliko emisija, koje i danas postoje u knjigama Srpske radikalne stranke. Vojislav Šešelj me često kritikovao zbog tih reči o Đinđiću. Dok je Vojislav Šešelj, zbog napada na Radomana Božovića, a ne političkog delovanja, bio u zatvoru, lično sam sa Đinđićem na Terazijama pregovarao o akcijama koje bi trebalo sprovesti kako bi javnost bila upoznata s tim da je jedan političar uhapšen. Pozivao sam Đinđića da održi protestne skupove u Pariskoj, ali danas se mnogi političari, poput Zorana Živkovića, toga ne sećaju. Ne zanima me njihovo mišljenje. Nikada nisam bio neprijatelj Zoranu Đinđiću i ne vidim ko je sada, izuzev, naravno, radikala bilo kome neprijatelj. Svi ispijaju kafe, druže se nakon sednica.Da, ja sam sa Đinđićem bio prijatelj još od 1986. godine.
Drugi o Nikoliću:
edit
Velika me je sramota što je Tomislav Nikolić godinama uživao moje neograničeno poverenje, čak toliko poverenje da sam mu omogućio da bude glavni šef tima za pomaganje moje odbrane i utoliko je moje razočaranje veće. Sud ne sme da se rukovodi Nikolićevim izjavama u srpskim medijima, jer je to čovek koji je izgubio svaki moralni kriterijum. Haški tribunal i Tomislav Nikolić zajedno rade protiv mene, tužilaštvo može Nikolića da uzme kao svedoka i dovede ga u sudnicu kako bi ta saradnja bila ovde maksimalno manifestovana... Sa Nikolićem je gotovo u svakom pogledu. - U Haškom tribunalu (23. septembar 2008.)
– Vojislav Šešelj (predsednik Srpske radikalne stranke)
Po instrukcijama američke i britanske obaveštajne službe, Nikolić i Vučić vode kampanju da sam ja naložio njihovu likvidaciju i da sam dao nalog da se na njihovim skupovima izazove krvoproliće. - U Haškom tribunalu (5. novembar 2008.)
– Vojislav Šešelj (predsednik Srpske radikalne stranke)