Wp/rsk/Ласица

< Wp‎ | rsk
Wp > rsk > Ласица

Ласица – (лат. Mustela nivalis L., словацки lasica, пол. диял. ƚasica, горв. lasica, серб. ласица), цицар зоз шора жвирох, фамилиї кунох. Велька є коло 20 центи, ценкого видлуженого цела, червенкавокафовкастей бундички на хрибце, а на бруху билей[1].

Ласица
Ласица
Ласица
Наукова класификация
Домен:

Царство:

Тип:

Класа:

Ряд:

Фамилия:

Подфамилия:

Род:


Eukaryota

Animalia

Chordata

Mammalia

Carnivora

Mustelidae

Mustelinae

Mustela

Linnaeus, 1758

Файти
  • Mustela africana
  • Mustela altaica
  • Mustela erminea
  • Mustela eversmannii
  • Mustela felipei
  • Mustela frenata
  • Mustela itatsi
  • Mustela kathiah
  • Mustela lutreola
  • Mustela lutreolina
  • Mustela nigripes
  • Mustela nivalis
  • Mustela nudipes
  • Mustela putorius
  • Mustela sibirica
  • Mustela strigidorsa
  • Mustela subpalmata

Швидка є, вертка, добре плїва и ґрабе ше. Єст єй по пажицох, у черякох, поконцу польох, у лєсох, та и нєдалєко од населєньох. Жиє у дзирох под жему, под каменьом и кореньом. Є дробних цицарох, найвецей миши и волухарки. Ловаре тримаю же є чкодлїва, бо зна загрожиц подросток заяцох и фазанох. Зоолоґи, медзитим, толкую же вона у природи доприноши редукованю числа чкодлївих мошоподбних глодарох. Кед така кревожадна и моцна упаднє до мишого лягла, направи поколь. Находзи ше на списку природних ридкосцох и зоз законом є защицена.

Файти edit

Єст барз вeльо файти ласицох: амазонска, горска, велька, степски хорт, колумбийска, длугохвоста, японска, жовтибруха, европска видра, индонезийска, сибирска, єгипетска итд.

Литература edit

  • Abramov, A.V. (1999). „"A taxonomic review of the genus Mustela (Mammalia, Carnivora)"”. Zoosystematica Rossica. 8 (2): 357—364.
  • Енциклопедия Нового Саду 12, КОС -ЛЕР, Нови Сад 1999, б. 272


Вонкашнї вязи edit

Ласица, сербска Википедия

Референци edit

"The Weasel". The Mammal Society.

  1. "The Weasel". The Mammal Society.