Wp/rsk/Звонимир Няради

< Wp‎ | rsk
Wp > rsk > Звонимир Няради

Звонимир Няради (*14. фебруар 1966. - †15. април 1993.),белетрист и литературни критичар медзи войводянскима Русинами/Руснацами.


Звонимир Няради
Народзени 14. фебруара 1966.
Умар 15. априла 1993. (27)
Державянство югославянске
Язик творох руски
Школа Ґимназия, Руски Керестур
Универзитет Оддїл за русинистику,

Филозофски факултет Нови Сад

Период твореня 1980 - 1992
Жанри литература
Поховани у Руским Керестуре

Биоґрафия edit

Звонимир Няради ше народзел 14. фебруара 1966. року у Руским Керестуре. Оцец Владимир и мац Славка родз. Кевежди. По законченю рускей ґимназиї у Руским Керестуре Няради студирал руски язик и литературу на Новосадским универзитету. Обявйовал свойо твори у Литературним слове, у часописох МАК и Шветлосц, Поля. Обявел два збирки поезиї, Обшеднути зоз цинями (1987) и Особне нєбо (1990), на основи хторих го критичаре кладли медзи найталантованших руских поетох младшей ґенерациї. Лирска поезия Звонимира Нярадия виполнєна зоз интелектуалнима квалитетами и глїбокима рефлексиями о швеце и о власней особи. Нярадийово роботи прекладани на сербскогорватски, українски и мадярски. Бул вецейнїсти побиднїк рочного поетского фестивала “Струни шерца” у Руским Керестуре.


Литературна творчосц edit

Звонимир Няради за живота видал два кнїжки поезиї а треца му вишла посмертно а пририхтал ю до друку Ваня Дула:

  • Обшеднути зоз цинями. — Нови Сад: Руске слово, 1987;
  • Особне нєбо. Писнї. — Нови Сад: Руске слово, 1990;
  • Капка ми ружа до ока. — Нови Сад: Руске слово, 2015.

Посмертни Нярадийов magnum opus облапя два збирки поезиї (Обшеднути зоз цинями, 1987 и Особне нєбо, 1990), а ґу тому додати його поетски циклуси (Врацанє ґу гвиздом, 1988; Сон о пиcнї, 1992; Добудовйованє нєба, итд.). Окрем того, за Нярадийом остало вельо поезиї у рукопису и тот материял, з часом, будзе зредаґовани и порихтани до друку у окремней кнїжки.

Звонимир Няради ше зявйовал и як литературни критичар хтори анализовал сучасну руску поезию и творчосц младшей ґенерациї.

Звонимир Няради умар 15. април 1993. року (самозабойство). Поховани є у Руским Керестуре.


Литература edit

Niaradi, Zvonimir, Encyclopedia of Rusyn History and Culture, Paul R. Magocsi and Ivan Pop, University of Toronto Press, 2005, p. 352.

Ю. Тамаш. История рускей литератури. — Беоґрад: Завод за учебнїки и наставни средства, 1997, с. 358–, 588–.

In memoriam. Звонимир Няради (1966–1993). — Шветлосц, рок XXXI, Нови Сад, 1993, ч. 1–2, с. 3;


Вонкашнї вязи edit

Zvonimir Njaradi Opsednutost senkama, Polja, časopis za književnost i teoriju, 1986. br. 334

Няради Звонимир, Русиньска Веб-книга, сайт о литературѣ и языку

Представени перши том позбераних творох Звонимира Нярадия, Рутенпрес, 15. април 2016.

Твориц значи ясно видзиц, Рутенпрес, 8. авґуст 2016.

Ваня Дула: Особне нєбо и цудза жем //Шветлосц, 2016, №3, сс. 425–428

Звонимир Няради, Русиньска Вiкiпедiя, Igor Kercsa, 15. фебруар 2021.

Няради, Звонимир, А. Д. Дуличенко: Русины Малая энциклопедия, Руснаци у Панониї,

КАПКА МИ РУЖА ДО ОКА Звонимир Няради, Нова Думка ч.228, 2/2022, б. 17

Посмертни оглашки Звонимир Няради, Руске слово