Wp/isv/Именник

В граматикє именник јест слово, кторо означаје конкретну или абстрактну вєч (живу или неживу, мєсто, дєјанје, квалитет, станје и идеју).

В језыковєдству именникы јест чест молвы.

В меджусловјанском, како в бољшести словјанскых језыков, именникы имајут три граматичных рода (мужскы, женскы и срєдњи), два числа (јединствено и множствено) и седм падежев (именитељник, винитељник, родитељник, датељник, творитељник, мєстник, звателник).