Совте, совта (fr.: Sauveté, sauvetat, salvetat) чест земjе на jугу Франциjе в Срєдњевєчје, ктора имала станjе екстериториалности и ктороjу владала католичска црква, что одрєкало свєтско право/закон. Подобне оземjе/териториjе означали се посрєдством меджных каменных столпов. Как редност, подобне оземjа были вокруг црквы — в тутых мєстах забрањала се гонитва/прєслєдованје бєгцов.
Будовали се туте зоны од инициативы/почина Цркви в рамках права убєжишча/скрывалишче/укрытја. Чрєз/прєз/скроз много часа Совте стали новыми селами, градами. В нjих сут шли људи в укрытjе од феудалных воjн и тежкых обвезков.[1]
Източникы
edit- ↑ Енциклопедичны словник Le Petit Larousse Illustré