Мор в Росији в 1654 и 1655 лєтах был највечшеју епидемијеју 17. столєтја в Росији. Лєтом 1654 года мор почел се в Москвє. Град објела паника, људи избєгали из нјего и разносили хворобу по крају и к септембру 1654 года епидемија објела всу централну чест Росије. Такоже јествовала в Казањи, Астрахањи и в Пољско-литовском содружству, с кторым Росија бојевала в тамтом часу. В јануару 1655 года епидемија без малого цєлком замрела, але остатне срєдишча мора подстрєкнули нову, мење смртоносну епидемију в 1656–1657 лєтах, главно в долу Волги, Смолєнску и Казањи.
Хисторики медицины дост добро оцењајут противепидемичне дєјанја влады, хот с јих реализацијеју медлили по реду поводов. При исканју спасенја народ често обрачал се к божскым силам, ибо в епидемијах традицијно видєли кару за своје грєхы. Точна коликост жртв мора не јест знана и имаје велику разлику в оцєнках източников: од нєколикых десетков тысечев до нєколикых соток тысечев људиј.
Клинично теченје
editДаных о клиничном теченју хворобы в часу епидемије имајут немного. Обычајно разом с почетком хворобы у хворых были главне бољи, жар, глупост. Хворы брзло слабєл. Росијскы хисторик медицины В. Екерман писал, что в Москвє была бубонна форма мора. Ины хисторик, Виљгељм Рихтер, записал, что в Москвє хвороба имала почетково пључну форму, а потом бубонну. В донесенју Троице-сєргијевого монастыра писали, что в монастыру и јего околинє 417 људиј умрєло "с врєдами" чрєз 1–4 дњев; "без врєдов" чрєз 4–7 дњев — 848 људиј. К послєдњим случајам односет се како септична, тако и пључне формы мора. Але, привидно, пључны мор в тамтом часу был рєдкым, ибо лєтописци не споминајут характеристичного пројава тој формы, хемоптизије (кашља с кровју). В Нижном Новгороду "брзој смртју" умрєли 1793 људиј (947 с врєдами и 846 без врєдов), "протежноју хворобоју" умрєли 58 људиј (2 с врєдами и 56 без врєдов). Под протежноју хворобоју разумєли хворобу трванјем од 4 дњев. Сданливо, то была нєктора хвороба, ктора проходила разом с мором и была дост смртноју, да бы ју пријели за мор (маларија, тиф).
Путник Паулос из Халеба в својих записках писал о наглых смртах:
Стоји, бывало, чловєк и изненада брзло падаје мртвым; или: једе на коњу или в повозу и обрушаје се на хребту бездышным, тутчасно пухне како пухыр, чрнєје и пријмаје немилы вид.
Случаје, когды со страны здрави људи умирали брзоју смртју, такоже иззначали и ини очевидци. Тутчасно вєдомо, же так може проходити пључны мор.
Внєшње линкы
edit- Tutoj članok imaje prěvod iz članka "Эпидемия чумы в России (1654—1655)" v Vikipediji na russkom (spis avtorov; dozvoljeńje CC BY-SA 4.0).