Бєлорус, служебно Република Бєлорус, јест држава без изхода к морју в Източној Европє. Граничи с Росијеју на изтоку и сєверноизтоку, Украјиноју на југу, Пољскоју на западу и Литвоју и Латвијеју на сєверозападу. Бєлорус имаје површину в 207595 км² и насељенје в 9.3 милионов људиј, что дєлаје ју 13. највеликоју и 20. најљудноју државоју в Европє. Држава дєли се административно на 6 крајин. Главны и највеликы град јест Минск.
běl.: Беларусь; rus.: Беларусь | |
Obča informacija | |
---|---|
Polna nazva | Република Бєларус běl.: Рэспубліка Беларусь; rus.: Республика Беларусь |
Himn | Мы, бєлоруси |
Glavny i najbolši grad | Минск |
Služebne jezyky | |
Državna forma | унитарна президентска република |
Statistika | |
Plošča | 207 595 km² (84.) |
Naseljeńje |
|
Valuta | бєлорусскы рубљ (BYN) |
Časova zona | |
Kod ISO 3166 | BY |
<mapframe> problems:
| |
Koordinaty: Template:Wp/isv/Coord |
До 20. столєтја разне државы в разны час контроловали оземје соврєменној Бєлоруси, вкључајучи Кыјевску Рус, Полочско кнежство, Велико кнежство Литовско, Пољско-литовско содружство и Росијску империју. Послє росијского повстанја 1917 рока разне државы зародили се и конкуровали за легитимност в граджанској војнє, что закончило се створјенјем Бєлорусској Совєтској Социалистичној Републикы (БССР), ктора стала републикоју-основатељкоју Совєтского сојуза в 1922 року. Послє пољско-совєтској војны Бєлорус утратила без малого половину својих оземиј Пољскє. Границе Бєлоруси стали имати немало соврєменну форму в 1939 року, когды Совєтскы сојуз завојевал чест оземиј Другој пољској републикы и интегровал јих в Бєлорус.
Подчас Другој свєтовој војны Бєлорус опустошили битвы и људобијство нацистичној Нємције и в крају умрла четврт људиј и была утрачаноју половина економичных ресурсов. Република имала прєразвој послє војны. В 1945 року Бєлорусска ССР стала једноју из држав-основатељек Организације сједињеных народов, разом с Совєтскым сојузом.
Парламент републикы прогласил суверенитет Бєлоруси 27 јулија 1990 рока и, в час разпаду Совєтского сојуза, Бєлорус прогласила незалежност 25 августа 1991 рока. Послє адопције новој конституције в 1994 року првым прєдсєдником Бєлоруси стал Аљаксандр Лукашенка, кторы служи на должности одкогды. Влада Лукашенки јест авторитарна и имаје злу славу в области прав чловєка за разпрострањене прєступанја прав чловєка. Бєлорус јест једина држава в Европє, ктора користаје смртну казњ. В 2000 року Бєлорус и Росија закључили договор о вечшем суработничеству и изформовали Сојузну државу.
Бєлорус јест унитарна президентска република. Валута Бєлоруси јест рубљ.
Административно дельење
editБєлорус дєли се на 6 крајин:
- Брестска област (běl.: Брэсцкая вобласць; rus.: Брестская область)
- Витєбска област (běl.: Віцебская вобласць; rus.: Витебская область)
- Гомєљска област (běl.: Гомельская вобласць; rus.: Гомельская область)
- Градєнска област (běl.: Гродзенская вобласць; rus.: Гродненская область)
- Минска област (běl.: Мінская вобласць; rus.: Минская область)
- Магиљовска област (běl.: Магілёўская вобласць; rus.: Могилёвская область)
Източникы
edit- ↑ "Численность населения на 1 января 2020 г. по областям Республики Беларусь". www.belstat.gov.by (na russkom).
- ↑ "Time Zone & Clock Changes in Minsk, Belarus". www.timeanddate.com.
Внєшње линкы
edit- Tutoj članok imaje prěvod iz članka "Belarus" v Vikipediji na anglijskom (spis avtorov; dozvoljeńje CC BY-SA 4.0).