Wikimedia Incubator

Wp/isv/Анимација

< Wp | isv
Wp > isv > Анимација

Анимација (лат. оживјати) јест тип художства, стварјајемы манипулацијеју статичных изображениј дља створјенја двигајучих се изображениј.

Хисторија

edit
 
Стробоскопны диск номер X професора Cимона фон Штампфера (1833)

Употрєбјенје изображениј дља прєдаванја движенја јествовало напрєд кинематографије. Из ранњих примєров је можно означити јамне рысованкы животин. Такоже прєдтечеју анимације можно называти марионеток и тенны театр кторы надыхајут воображенје физичными манипулацијами.[1] В году 1833 стробоскопны диск (фенакистископ) је введл принципы сучасној анимације и подставу будучеј кинематографије.

Продукција филмов чртаных (анг. cartoons) је стала промыслом в США в 1910-х годах.[2] Првым полно реализованым персонажем животиноју в хисторији американској анимацији је стал Кот Феликс. Его дебјут је был в году 1919.[3] В году 1928 Парны Чолн Уилли (Steamboat Willie) с Мики и Мини Маусами, производства студиа Уолта Диснеја је стал једным из првых анимациј с синхронизованым звуком.[4] То бєше разпрострло ту технологију и почело златы вєк американској анимацији.[5]

Катсудо Шашин (活動写真) је была првој анимацијеју в Јапонији. Она је была израбјена приблизно меджу годами 1907 и 1912 под вплывом нємечској але иној западној анимацији.[6] Китајама Сеитаро в году 1918 је створил аниме Момотаро (桃太郎). Оно је стало првым аниме кторо је было показано в чуджинє, во Францији. В својем чланку Как Дєлати Филмы Чртаны (Seneiga no tsukurikata) Китајама је писал же на нјего бєше овплывнила чуджеземна анимација.[7]

До другој свєтовој војны Велика Британија и Јапонија уж бєху изкористали анимацију дља пропаганды. В час војны то бєше стало нормоју. 8 снєжња года 1941 Армија США је почела работати с Уолтом Диснејем. Персонал армији је был в јего студији в теченју војны.[8] Такоже многи работники студиј бєху ушли на фронт. Наприклад работники совєтској студији Союзмультфильм. Сама студија је была евакуована в Самарканд до года 1943.[9][10]

В врєсњу года 1945 продуцент и режисер анимацији Јамамото Санае је стрєчал се c чиновником оддєла кино Генералного Централы американскых окупантов. Там јему бєху дозваљали одкрыти студију Shin Nihon Dogasha.[11] В году 1948 почала работати студија Nihon Dōga Eiga (日本動画映画), ктора была прєименована в году 1956 в Toei Animation (東映動画株式会社, Tōei Dōga Kabushiki-gaisha). Та компанија бєше получила меджународноју знаменитост.[12]

Трєбована от Диснеја пропаганда в час другој свєтовој војны је была мење обљубјена неж јего обычни филмы чртаны. Затом, когды армија бєше одшла из студији, он је имєл трох грошов и јему је было тежко прєпочинати се ју.[13]

Техники анимације

edit
  • Рысована анимација была доминантоју до конца ХХ вєка.
  • Компјутерна 2D анимација.
  • Компјутерна 3D анимација.
  • Flash-анимација.
  • Покадрова анимација.
  • Кукљна анимација.
  • Пластелинова анимација.
  • Пєсочна анимација.
  • и т.д.

Източникы

edit
  1. ↑ "How Modern Animation Originated from Live and Stage Performances - studio9". studio9.ie. Data dostupa: 18 februara 2024.
  2. ↑ Solomon, Charles (1989). Enchanted Drawings: The History of Animation. New York: Random House, Inc. ISBN 978-0-394-54684-1.
  3. ↑ Cart, Michael (31 mareca 1991). "The Cat With the Killer Personality". The New York Times (na anglijskom). Bylo arhivovano iz iztočnika 11 aprilja 2014. Data dostupa: 30 dekembra 2022.
  4. ↑ Furniss, Maureen (2007). "Classical-era Disney Studio". Art in Motion, Revised Edition (2014 print-on-demand ed., based on 2007 revised izd.). New Barnet: John Libbey Publishing. str. 107–132. doi:10.2307/j.ctt2005zgm.9. ISBN 9780861966639. JSTOR j.ctt2005zgm.9. OCLC 1224213919.
  5. ↑ Barrier, Michael (2003). Hollywood Cartoons American Animation in Its Golden Age. Oxford University Press. ISBN 9780199839223.
  6. ↑ Litten, Frederick S. (17 junija 2014). "Japanese color animation from ca. 1907 to 1945" (PDF). litten.de. Bylo arhivovano iz iztočnika (PDF) 14 julija 2014. Data dostupa: 18 junija 2014.
  7. ↑ pp. 82-83
  8. ↑ Buena Vista Home Entertainment in association with David A. Bossert and Kurtti Pellerin and Leonard Maltin, In an Interview with John Hench, 2004, DVD
  9. ↑ Малюкова Л., Венжер Н. (2006). Русская—советская—российская // Энциклопедия отечественной мультипликации/ Составление С. В. Капкова. Москва: Алгоритм. str. 13–41. ISBN 978-5-9265-0319-4.
  10. ↑ "Непростая история "Союзмультфильма", который нас вырастил - Попкорн - Титр". www.ivi.ru. Data dostupa: 14 aprilja 2020.
  11. ↑ p. 85
  12. ↑ [1]
  13. ↑ "Walt Disney Family Museum". Disney.go.com. Data dostupa: 30 oktobra 2012.

Retrieved from "https://incubator.wikimedia.org/w/index.php?title=Wp/isv/Анимација&oldid=6467019"